On svakodnevno intrigira i provocira svojim objavima u kojima promoviše ljubav, erotiku, kavaljerstvo, u kojima se obračunava sa prostotom, sebičnošću, nedostatkom lepih manira. On promoviše prave vrednosti, rasplamšava maštu, ističe ono što je najlepše u partnerskim odnosima, ono što vredi negovati. On poziva žene da budu dame, a muškarce da budu vitezovi. On je — Vitez sa cvijetom. Alter ego anonimnog muškarca, koji očigledno zna šta je ono za čim svi Opšti je utisak da je džentlmenstvo nestalo, da su ga ukinuli nesigurni muškarci i agresivne žene.

ONA!

Vsako leto naredim obračun zadnjega leta en mesec prej in tudi plane za naprej, zato da lahko v decembru v miru zadiham in se ne obremenjujem kaj sem in kaj nisem naredil. In s tem, ko naredim načrte za naslednje leto lahko v decembru v miru premislim, ali je potrebno še kaj narediti ali pa morda celo kaj od planiranega opustiti. Kajti en in isti cilj že nekaj let prenašam v naslednja leta… ustvariti si dom, vedno bolj pogrešam eno mesto, kjer imam vse svoje stvari, ne pa biti stalno na poti, imeti svoje stvari na desetih koncih. Skratka, tudi za naslednje leto planiram to, vendar se sedaj ob tej želji za naslednje leto počutim drugače. In vem, da so občutki tisti, ki na koncu tudi povedo oz. naredijo vse, da se izpolnijo.

In kako se počutim? Neverjetno osameljenega. Neglede na število prijateljev, sorodnikov… manjka mi tisti občutek, ko prideš domov, da te tam nekdo čaka, pa ne domače živali, ker sem to že poskusil. Ta občutek se mi je prvič pojavil letos februarja v Rimu, vendar takrat sem imel občutek, da sem sam… sedaj tega več nimam, občutek osamljenosti, pa se mi zdi še nekaj bolj globjega. Govorim o tem, da nimam občutka, da je nekdo z mano, da z nekom živim, saj res ne… ampak sedaj pa bi! Dolgo sem bežal od tega, ker si nisem znal predstavljati da bi se prilagajal, ker sem drugače zelo neprilagodljiv in najbrž zelo »težak« za sobivanje in ker se tega zavedam, sploh nisem delal na tem, da bi skom skupaj živel. V tem tednu, pa se je prvič v življenju pojavil ta občutek in ko sem se vprašal kaj mi ta občutek pomeni, sem dobil odgovor: Osamljen!

Sedaj vsaj vem, kako sem in pred čem sem bežal. Namreč ta občutek se ni kar tako rodil, temveč po nastopu v Ameriki. Naenkrat sem imel občutek, da sedaj je to to, kar sem želel vse življenje, naredil sem svojo pot, po kateri bodo sedaj hodili drugi. In sedaj, ko imam res vse pred seboj, sem se vprašal … in?
Kot, da mi je zmanjkalo zagona, ni več tistega motorja, ki bi me poganjal, ker je sedaj vse tukaj, naredil se je prostor za mene samega in sedaj je prišla v ospredje tudi osamljenost, torej potreba po nekem drugačnem načinu druženja. Tako, da me v 2018 čaka očitno leto ustvarjanja doma in prav posebnega druženja.

In seveda, sedaj ko me preplavljajo neki drugi občutki, se tudi stil pisanja spreminja, pa tudi količina napisanega. Namreč sedaj ni objav več vsak dan, ker pustim, da stvari malo dozorijo. Nastajajo nekateri daljši tekst. Med tem pa se je razširilo območje objavljanja. Tako lahko na portalu RTV Slovenije spremljate kolumne o Starših za otroke, v mesečniku Refresh your Life v Srbiji pišem osebni rasti poslovnežev, pa so nastajati tudi različni mediji znotraj mojih projektov, za katere bom tudi pisal. Ampak bom ta tekst danes namenil analizih tistih starih tekstov, ki so v večini nastali v srbščini, kot posledica daljšega bivanja v Beogradu. Ker pa opažate, da po izidu knjige v angleščini, objavljam tudi angleške tekste, bo mojo objavljanje v nadaljevanju večjezično, razen tiste najbolj osebne, bodo ostalo v slovenščini (… to so si sedaj, tisti, ki mi svetujejo na področju marketinga oddahnili, ker pač Slovenskega jezika ne razume veliko ljudi). No ta tekst bo mešanica me slovenščino in srbščino. In že ko sem se v mislih pripravljal na ta tekst sem po hitri analizi srbskih tekst, videl, sem neke vrste šlager pisac.
Namreč veliko ljudi mi reče, da pišem preveč romantično, da je posel zelo trd. Res je, ampak izhaja iz nas in zaradi »pretrdega« poslovnega življenja, smo pričeli živeti za posel in tako postali ujetniki posla.
Z mehkejšimi metodami v resnici tudi spustimo delo v drugi nivo in ponovno moramo dati sebe v prvo vrsto. In seveda vse to sedaj pišem iz sebe, ker tako čutim, da moram dati posel v drugi plan, zato se tudi rojeva želja po »domu« v večih dimenzijah.

Dok ispijam prvu jutarnju kafu, čitam vaše komentare u inbox i uočavam da verovatno nisam dovoljno objasnio šta za mene znače jake i samouverene žene. Mislim da su me žene nekako razumele za razliku od muškaraca ali dobro. Pa evo da vam dam odgovor.
 Mnogi su upitali šta znači jaka i samouverena žena. Da li to znači da je poslovno uspešna? Da ima uspeha kod muškaraca? Da je pomalo muškobanjasta? Nema veze nikakve da li je poslovno uspešna. Niti da li je jaka na rečima. Niti da li je situirana i nezavisna. Pa niti da li ima uspeha kod muškaraca (mada ovakve žene uglavnom imaju uspeha kako sam i opisao). Jaka i samouverena žena je žena koja se ne boji da iskaže sopstvena osećanja. To je žena koja ne skriva osećanja zbog nekoga ili nečega. Neće se libiti da zaplače pred svima kada je tužna niti da se glasno smeje kada je srećna. Ovakve se žene uglavnom ne uklapaju u šablone, u nepisana pravila društva. Ume da muškarcu prizna šta oseća i kada zna da bi mogla veštije da postupi i privuče ga taktikom. Jaka i samouverena žena ne živi život drugih jer smatra da i za svoj nema dovoljno vremena. Ona ne misli da je najbolja. Ne nikako. Radi na sebi a ne na ispravljanju drugih. Svesna je i te kako svojih vrlina ali i svojih mana. Uspehe gleda kao stepenice ka dnu jer zna da se tapšanjem sebe ništa ne postiže. Porazi je podstiču na dalje, na nove uspehe. Svesna je i da greši i svoje greške priznaje ali se zbog njih ne kaje. Jer je postupila onako kako joj je nalagalo sopstveno srce. Ne drugi. Niti porodica niti okolina.

Ne pljuje, ne mrzi, ne sudi. Njena jačina se ogleda u tome što živi sopstveni život i ne libi se da iznese sopstvene stavove po svaku cenu. Nema taktika. I zato je uglavnom sama (naravno ne mora da znači…) Zadovoljna je sobom. Sopstvenim izgledom. Duhom. Međutim to joj ne smeta da neprestano radi na nadograđivanju. Zna ona da je za lepu potreban balans tela i duha. I da sve žene koje drugačije kažu lažu. Najveća jačina ove žene se odlikuje u njenoj ranjivosti u ljubavi. Ona dobro zna da se ne voli uz maske i štitove. Taktike i prevare. Da si najjači baš onda kada si najranjiviji i kada voliš. Ove se žene često bezrezervno predaju i ostaju same. Eto, da ne bude zabune to su za mene jake i samouverene žene! One koje se hvale da su ostvarene trebalo bi da shvate da se čovek ostvaruje do kraja života a da ostvarenje jednog cilja ne znači nikako ostvarenje duha.

V preteklem letu sem nekako utiril svoje življenje, zelo jasno sem usmeril poslovne poti, iz vsega kar sem čutil v sebi sem naredil način žviljenja. Zato sem se tudi tako izogibal življenja z nekom, ker se mi je zdelo nemogoče, da bi sploh lahko živel s kom, ker potem se bom popolnoma izgubil, da mi v resnici nič ne manjka, delam točno to kar želim, živim točno tako… ampak, nevem kaj se je sedaj naredilo… vem, da sem veliko svojega ustvarjanja, ki je dozorelo v meni, da v življenje in naenkrat je nastala ta tišina, praznina, občutek osamljenosti… v bistvu sem se pričel zavedati smisla življenja, prišel je čas, da pričnem vse o čemer sem pisal tudi živeti. To sicer čutim že kak mesec, vendar nisem vedel kako se tega lotiti, so bili kar grozni občutki, kot bolečina. In potem sem se kar vračal nazaj v stari način življenja, čeprav tam več ni bilo moje mesto… in sedaj se je ta občutek zgodil sam po sebi, priplazil se je od zadaj. Ampak zakaj se je naredil proctor, ljubezen, ženo, otroke…

Neophodno je odvojiti ljubav od ljubavne veze, ljubav od zaljubljenosti, ljubav od ljubomore…

U čemu je zapravo razlika?

Ljubavna veza je nešto što je više od ljubavi. Ljudi često misle da je ljubav dovoljna, ali to je zabluda. Ljubav je neophodna, ali nije dovoljna. Da bi se dvoje ljudi slagalo u vezi ili braku potrebno je da imaju dovoljno slične predstave o zajedničkom životu. Ako tu postoje razlike, oni će se stalno boriti kako bi jedno drugo „uteralo“ u vlastite predstave. A ta borba destabilizuje vezu, čini je nestabilnom, vodi do čestih prekida ili do raskida, prevara i slično. Bitno je naglasiti da se ljubavna veza sastoji iz dve stvari – iz ljubavi i iz veze. I kada birate partnera nije dovoljno samo da ga volite, već i da procenite da li bi mogao da se uklopi u vašu viziju zajedničkog života. A da biste to znali, potrebno je da imate svest o tome šta želite, kakvu vezu želite da imate, u kakvoj vezi mislite da biste bili srećni. Dakle, potrebno je uskladiti srce i mozak. Mnogi misle da nije u redu misliti, odnosno koristiti mozak kada je u pitanju ljubav, da je to proračunato i nemoralno. Naprotiv, bez koordinacije nema uspeha. To vam je kao snimanje filma – prvo je potreban scenario, a tek onda se u skladu sa tim scenarijom traži glavni glumac ili glumica. Nisu svi glumci dobri za glavnu ulogu u određenom filmu. Neki dobiju OSKARA za AKCIJU, drugi za DRAMU a treći zablistaju u KOMEDIJII… Nisu svi NAJBOLJI glumci, dobri ZA ISTI žanr!

ŠTA JE ZAISTA LJUBAV?

Mnogi ljudi bi voleli da dožive “pravu ljubav”, a zapravo i ne znaju šta to tačno podrazumeva. Definisanje prave ljubavi, je nešto kao opisivanje boje osobi koja je daltonista – dakle, morate je iskusiti. Nju ne možete doživeti razumom, jer dolazi iz srca i nudi osećanje koje je rezultat vaše namere da volite. To je drugačije od želje da vas neko voli. Naime, ako samo priželjkujete nečiju pažnju, zapravo ste egoistični i nesvesno (ili svesno) želite time da gradite svoje samopouzdanje. Prava ljubav se deli i radije je pružamo, nego što je dobijamo. Prava ljubav je ono ko ste i kakva je vaša duša. Kada najdublja želja da pružite nekome najbolje od vas obuzme vaše biće, postajete ispunjeni ljubavlju koliko i vazduhom koji udišete. To je prava ljubav – osećaj duha koji popunjava prazninu i daje vam saznanje da nikada niste sami. E sada se postavlja pitanje: Kako možete znati da je ono što imate sa vašim partnerom “prava ljubav”? Ako u vezu ulazite sa osećanjem praznine i niskog samopoštovanja, vi ne možete okusiti pravu ljubav. Ona mora doći iz vas i nesebično se pružiti drugome. Ako neprekidno očekujete da vaš partner ili neko drugi bude prvi koji će je pružiti i naterati vas da je osetite, na pogrešnom ste putu. Prava ljubav ne zahteva ništa od druge osobe. Ona se prosto neuslovljeno pruža. Zato, ako želite da iskusite pravu ljubav u vezi, morate biti spremni da otvorite put vašoj potrebi da volite i bezuslovno pružate drugima.

Glede nato, da sem skozi svoje pisanje velikokrat napovedal svojo prihodnost oz. realiziral to kar sem opisoval, me prav zanima, kaj mi bo sedaj prineslo življenje. Namreč nisem si znal predstavljati, da ni lahko prišel ob 17h domov in potem bil z nekom doma… sedaj pa tako čutim, da bi lahko. To svojo sanjsko žensko sem preveč opisoval, nisem pa je narisal, kako naj izgleda. Vem pa eno, kako jo bom 100% prepoznal. Razen tega da jo bom izredno močno začutil. Se še spomnite zgodbe Viteza Parzivala in moje poistovetnosti z njim. Namreč del te zgodbe se odvija pod Bočem v vasi Studenice, kjer je Samostan. In v tem samostanu je tudi cerkev in v tej cerkvi je balzamirana “kraljica”, za katero niti ne vedo kdo in odkod se je tam znašla. Če greste proti oltarju, boste stekleno krsto videli na vaši desni. In tako nekega dne, neko osebo peljem tja s katero sva se tudi prvič srečala… njene prve besede so bile, strah me je smrti in ne vem od kod izhajam. V tistem trenutku ko je to izgovorila, mi je šla oseba, ki leži v stekleni krsti v Studenicah skozi glavo. In sem jo odpeljal, tja, ni vedela kam jo peljem, dejal sem ji le, da bo srečala samo sebe in da jib o vse jasno. Ko sva se bližala oltarju sem ji dejal da se naj obrne in … skoraj jo je zadela kap, vlile so se ji solze… dejansko je srečala sebe vendar nekaj generacij nazaj… mogoče je bila to celo žena Viteza Parzivala. Namreč po tem dogodku mi je ta oseba prinesla prstan z rožo…

… no ta prstan, danes nosim okoli vratu in vem, da jig a bom enkrat nadel!

Postoje žene kojima sve boje lijepo stoje i postoji Ona koja svim bojama lijepo stoji. Sa njom boje ne dobijaju samo na ljepoti, sa njom boje i ožive.
 Postoje žene koje vode ljubav i postoji Ona koju ljubav vodi. Sa njom vođenje ljubavi nije samo seks nego i vatromet emocija, erupcija života.
Postoje žene koje su nečije i postoji Ona koja je svoja. Nju ne možeš da posjeduješ jer ljubav nije samo uzimanje nego je i davanje. Njoj daješ i od nje dobijaš.
 Postoje žene koje umiju da vole, ali ne umiju da budu voljene. Postoji i Ona za koju ne postoji ta razlika. I sama ne zna da li je više voljena ili je ona ta koja više voli. 
Postoje žene koje su slobodne i postoji Ona koja je sama po sebi sloboda. Nju ne možeš i ne smiješ vezati za sebe. Ona je kao vjetar, osjetiš sve, ali ga ne možeš vezati i ne možeš mu mijenjati pravac. Postoje žene za koje se umire i postoji Ona za koju se živi. Nju ne možeš samo voljeti, malo je to. Nju takvu kakva je, moraš živjeti.”
Znaj da sam tu za tebe!
Ti znaš da sam potpuno tvoj i da dišem pod ovim nebom bojama ljubavi za tebe. Ti si u meni više nego što misliš, ti si u meni jače nego što to znaš, svakog trenutka ispunjavaš prostore mog srca i ja čujem tvoj topli glasić kako me prati u stopu i čuva svaki moj korak. Tu si više nego iko, više nego ikad, jer moje je srce siguran i trajan dom tvom srcu.
Ušla si u moj život, iz korena si ga promenila, moje misli posvetila sebi, moj dah upila usnama, učinila da budem tvoj kako ničiji nisam. Tvoji trenuci u meni su postali blagoslov, kamo god sam ja tu si i ti sa svojim prekrasnim osmehom, sa svojim predivnim rečima i suncem ljubavi što za mene sja. U pravo vreme došla si pred vrata moje duše i pokucala. Otvorio sam ti i ti si ušla. Ni sam ne mogu razumeti što se to dogodilo sa mnom, ali postao sam tvoj, neodoljivo tvoj, sve moje kroz malo vremena postalo je tvoje i moja pluća napunila su se zrakom ljubavi kakvog još dosad nikad nisam disao. Ali dišem ga za tebe, za nas, za ljubav. Osvojila si me svojim predivnim pokretima, svojim jedinstvenim rečima, svojim iskrenim srcem i ono što znam je da tebi pripadam i niko mi ne može značiti što mi značiš ti. S tobom se jutrom budim, s tobom dišem svoj dan, ti me uveče u san ispraćaš… uvek si tu, miluješ me toplim rukama, gledaš svojim plavim očima i ljubiš usnama svojim od meda.
Sve što činiš čini me sretnim i ja ti se radujem svakog trenutka mog života. Postala si mi smisao, moja zvezda vodilja, moj cilj, moj život. Postala si ono što nitko ranije postao nije. Jer znala si pronaći put do mene i pružiti mi ruku, zagrliti me snažno i poljupcima oživeti moj svet. Svako ‘volim te’ je premalo, jer ovo što osećam prema tebi više je od ljubavi. Svako ‘želim te’ je premalo, jer čežnja me čini da beskrajno ostajem tvoj. Svako ‘tvoj sam’ je premalo, jer to koliko ti pripadam je neopisivo…
Ti si najlepše što mi je život dao i dišem punim plućima lepotu kojom me obasipaš. Znaj da sam tu za tebe svakog trenutka svog života, stvoren da te volim, da ti poljupcima ulepšavam dan, da ti dodirima ispunim sve želje… Telom i dušom sam tvoj, ceo sam tvoj, i dok dišem moje srce će biti na tvojoj strani, ludo kucati ritmovima ljubavi da uvek znaš kako imaš nekoga ko ti bezuslovno pripada, ko je uvek tu, ko te nikad neće napustiti, ni izdati ni izneveriti. Jer tom nekome si najveća svetinja u životu…

I tako je krenuo život…