Tesko je odrzati vezu, zato što glavni produkt u zemlji kojoj živimo jeste narčisticki tip ličnosti. I kada osobe koje su zaljubljene u sebe vide da je neko bolji i kvalitetniji čovek od njih, onda povredjuju tu osobu, kako bi se uzdigli iznad nje na jedan nepošten način i najcešče se pretstavljaju suprotno od onoga što oni zaista jesu!
Zdravorazumsko shvatanje narcizma svodi se na ideju da su narcisi osobe koje vole samo sebe i nikoga drugog. Ono što je međutim istina jeste da je narcistična osoba u toj meri prazna da ona ne voli sebe niti ima kapacitete da voli bilo koga drugog. Ono što narcis voli jeste ideja kakav bi on voleo da bude. On je zaljubljen u zamišljenu savršenu sliku sebe. Za narcisa je karakteristično da nema čvrsto uporište u sebi samom i da nema ličnost za sebe. On sliku o sebi stiče kroz mišljenja koje drugi imaju o njemu. To mu je jako važno i stoga on teži da se dopadne drugima i na taj način izgradi sebe. Drugim rečima, njegova ličnost je uvek lažna jer se formira u skladu sa očekivanjima drugih a ne njegovim sopstvenim. On teži da stekne tuđe dopadanje i na bazi toga gradi svoje samopoštovanje. Iako često deluje kao da mu drugi nisu potrebni, oni su mu preko potrebni jer bez njih on je ništa. S obzirom da predstava o sebi zavisi od toga koliko se on dopada drugima, bez drugih on ostaje prazan nemajući predstavu o sebi samom, bez drugih on ostaje bez sopstvenog identiteta. Suočen sa pritiskom savršenog izgleda, narcis se vrlo često okreće intenzivnom bavljenju svojim telom, načinom odevanja i stavlja prvenstveno akcenat na ono što poseduju materijalno. Narcis smatra da što je lepši, zgodniji, uspešniji, jednom rečju savršeniji to više i vredi kao ličnost, što je jedno veliko zavaravanje sebe!
Polazeći od premise savršenstva, narcis poseže za svim sredstvima kako bi sebi dokazao sopstvenu superioronost. Njegova težnja svodi se na to da bude savršen, da ga drugi vole, da ga obožavaju i da mu se dive. Da bi mu to pošlo za rukom, on mora da glumi. Za narcisa, ceo život je scenski nastup, igranka u kojoj on igra ulogu “savršenog sebe”. On unapred ima razrađenu scenografiju, kostimografiju i pomoćne uloge u svojoj životnoj drami koje će mu pomoći da potvrdi svoju savršenost. Tako i partneri sa kojima ostvaruje odnos dobijaju status pomoćnih uloga u predstavi koju narcis igra. Što mu bolje uspeva da stekne obožavanje svog partnera to se više učvršćuju u svojoj ideji da je savršen. Narcis je nesposoban da se veže, da pripada, nesposoban za voljenje i ljubav. Ljubavni odnosi koje ostvaruje u funkciji su sticanja divljenja i obožavanja.
S obzirom da sebe ne vidi realno jer se u potpunosti identifikuje sa svojom idealizovanom slikom, on nije u stanju ni drugu osobu da vidi onakvu kakva ona zaista jeste. Narcis je sklon idealizaciji drugih, te ih vidi kao potpuno savršene ili ako ih ne idealizuje onda ih uopšte i ne vidi! Takvi, nesavršeni drugi nisu vredni njegove pažnje. Ukoliko osobu vidi kao potpuno savršenu, narcis se u nju zaljubljuje i teži sa njom da ostvari ljubavni odnos. Na taj način, ako “ulovi” nekoga ko je savršen, dokazaće sebi i sopstveno savršenstvo. Partner poprima funkciju ogledala u kojoj se narcis ogleda i kroz drugog stiče sliku o sebi kao o savršenoj osobi. Kada se partnerski odnos uspostavi, narcisu nije dovoljno da ga partner voli ili da ga poštuje, on mora da mu se divi! S obzirom da on kroz partnera vidi sebe, ukoliko se ova veza prekine i ogledalo pukne, narcistička ličnost se u potpunosti raspada. A šta dobija postavljajući pred sebe ove visoke zahteve? Najčešće frustraciju i osećanje potištenosti kada nas realnost demantue, a često nas demantuje! Većini ljudi koji su po svojoj prirodi pogrešivi i puni mana teško je da dostignu kriterijume savršenosti koje savremeno društvo propagira. Kada im to ne pođe za rukom (a uvereni su da bi im moralo poći za rukom) osećaju se depresivno i bezvredno!
Narcistične osobe vole da su u centru pažnje. One u razgovoru sa drugima najčešće koriste reči kao što su “ja” ili “moje”, ističu sopstvena postignuća, bogatstvo i poznanstva sa važnim uticajnim ljudima. Nemaju običaj da se interesuju za ono što bi sagovornik eventualno imao da kaže osim ako se to ne odnosi na primećivanje njegovog dobrog izgleda ili nečega lepog što on poseduje na sebi. Vole da se kreću među poznatima i da drugima stave do znanja da se u “visokim krugovima” osećaju kao kod kuće. Kroz nizanje profesionalnih uspeha, sticanje bogatstva i poznanstava sa važnim ljdima, oni nastoje da kompenzuju osećanje manje vrednosti i prazninu koju konstantno osećaju.
Važna odlika narcizma jeste i manipulacija. Kao što je već rečeno, u cilju sticanja tuđeg obožavanja, narcis se služi raznim sredstvima. Dobar izgled i osmeh se podrazumevaju. Osmeh je stalno urezan na našem licu i već znamo iz kojeg ćemo ga ugla pokazati da nam donese najveću korist. Ukoliko osmehom i dobrim izgledom ne dođe do onoga što je hteo, narcis zapada u stanje narcističkog besa. Narcistički bes posledica je svesti o tome da svet neće da igra onako kako narcis svira… i onda on u jednom momentu biva suočen sa činjenicom da se drugi ne pokoravaju diktatu njegove volje. Vođen potrebom da bude poseban i važan, kada u drugima ne pronađe potvrdu (koja mu je preko potrebna) da je to zaista tako, on zapada u očaj, depresiju i osećanje niže vrednosti. Iz ovog stanja često se vadi uz pomoć kupovinu luksuznih stvari. I na kraju, kako prepoznati narcisa? On je sklon da priča samo o svojim ljubavni problemima i o tome koga zna od poznatih ličnosti, ne dopušta drugima da dođu do reči. On ističe svoja postignuća i svoje grandiozne planove. On zahteva od sebe da uvek u svakom momentu izgleda sjajno i da niže uspeh za uspehom. A da li je to nešto što istinski želimo ili je to deo perfekcionističkog programa koji smo sami sebi nametnuli kako bi dokazali da kao ljudska bića ipak vredimo? Ne bi se reklo!