Eno zelo dolgo razmišljanje o smislu vsega…

… da to je tako čuden in nenavaden naslov za mene… vedno dam naslov, že ob katerem se zamislimo, sedaj pa sem dal enega kar tako brez veze. Ker pri vsem poučevanju, pisanju, raziskovanju, občasno pridem do točke, do zidu, ko več ne vem kako naprej in ali je še sploh smisel iti naprej?

V bistvu gre za koncept razmišljanja. V vseh svojih razmišljanih in raziskovanjih, vem, da se da vse napovedati. Da sicer prihodnost ne obstaja, ampak na podlagi naših dejan in odločitev si jo sami kreiramo. In glede da so osnova naše materije neki mikro delci, ki delujejo po točno določenih pravilih, povezani z energijo. Lahko rečem, da je tudi vse natančno določeno. Zato sem v enem od zadnjih zapisov, dejal, da se tudi Ljubezen lahko natančno matematično določi.

In seveda, jaz pameten kot sem, sem se po tej matematičini natančnosti odločil, da sestavim zapis svoje idealne ženske in ga objavim na svojem blogu, ki je seveda viden na vseh socialnih omrežjih tudi poslovnih. In seveda pride nekaj ponudb o ostalih komentarjih ne bom govoril, tukaj… ampak na pivu. Ampak nobena ponudba v teh mojih okvirjih. Na kar moja šefica za marketing ugotovi, kaj sem naredil in me sredi noči preganja s sporočili… pa ni ženitni oglas za Linkendin niti za FB… to je za Ona-On.

Ampak ne razumem, saj hočem imeti ob sebi karieristko, poslovno žensko, takšne so mi všeč…

…ja ampak ne moreš iskati preko poslovnega omrežja, tukaj se sklepajo posli in predstavljajo poslovne storitve, ne zasebne…

….ja pa saj osebni odnos je v bistvu poslovni odnos… ista pravila, če hočeš biti uspešen, moraš biti iskren.

Skratka po prepiranju… sem vseeno ženski popustil in se prijavil na Ona-On. Kamor vnesem vse parameter in aplikacija mi napiše, da nobena od 9000 kandidatk, ne ustreza mojemu opisu.

In potem se sprehodim po Ljubljanskih ulicah in zaznam nekaj simpatij ampak kako naj vem ali ustrezajo te osebe tudi ostalim mojim željam… ja, najboljše da vprašam… in res prvo simpatično, ki srečam, grem kar do nje… amapk se po dveh korakih že ustavim. Kaj pa če ne bo ustrezala, a bom potem tako kot kak anketar hodil po ulicah in ustavljal simpatične ženske. Seveda sem razmišljal dalje, potem bi bilo najbolje, da na Statističnem uradu RS, zbirali tudi te podatke o osebah. Kjer bi izbral kriterije, dobil seznam oseb in bi jih obiskal… ampak tega še ni.
Torej?

In potem se zaupam svoji poslovni direktorici, da sem se prijavil na portal ONA-ON in me gleda…

…. ja pa kaj ti delaš… če je namenjeno se bo tako samo po sebi zgodilo…

….ja res pozabil sem na romantiko… ampak tudi romantika je samo kemijski proces, ki se da izračunat…
… A bi ti nehal računati in se malo prepustil življenju, mi s pogledom pove… kar vstal sem se in odšel.

In potem pričnem razmišljati o tej večnivojski komunikaciji, torej preko Linkendina, samo posel, preko Ona –on, samo osebne, preko… nevem česa še, ker sedaj sem mislim, da že v skoraj vse prijavljen in vsako socialno omrežje je za določen nivo. In potem se samo sesedem, pa saj na tak način ne bom nikoli nobene srečal in da se naučim komunicirati na vseh teh nivojih, tako za drugega ne bom imel časa… torej nje niti ne rabim.

Ampak ta nivojska komunikacija in tudi kje komu kaj povedati ima v bistvu čisto logiko. To je namreč enako, kot pri Dinamičnem modelu Komuniciranja, tam, kjer je potrebno povej samo tolikor razumejo… vse kar je več, so že “psihološke smeti”.

Takoj me je prešinilo… ja jaz bi rad čisto žensko, a natrosil sem en kup smeti…

Res ne morem komurkoli kar vsega povedati. Ampak jaz vam tukaj kar vse povem, tako da veste vse o meni… zato ker je vzgled najboljši učitelj in to je moja učilnica.

Enak, sem bil tudi, kot učitelj in predavatelj, v šoli… z učenci sem se pogovarjal o življenju. Tako so razumeli bistvu snovi.

In današnja tema, naše učne ure je bila komunikacija, kako komu kaj povedati, da bo razumel.

In za konec še misel, ki sem jo točno pred enim letom objavil na FB:

Paulo Koeljo nas na početku nove godine podseća da niko ne može krenuti unazad, ali svi možemo krenuti unapred…
“A sutra, kad izađe sunce, sve što trebate reći sebi je:
O ovoj godini ću misliti kao o prvoj godini svog života.
Pogledaću sve članove porodice, iznenađeno i uzbuđeno, sretan što su tu uz mene i što u tišini delimo ono o čemu se toliko priča, a tako malo razumijemo – ljubav.
Proći ću kraj prosjaka koji će mi zatražiti nešto novca. Možda ću mu ga dati, a možda ću samo proći pored njega misleći kako će ga potrošiti na piće. I dok prolazim, čuću njegove uvrede i znat ću da je to jednostavno način na koji on komunicira sa mnom.
Proći ću pored nekog ko pokušava uništiti most. Možda ću ga pokušati sprečiti, a možda ću shvatiti da on to čini jer nema nikog ko bi ga čekao na drugoj strani mosta i da je ovo samo način da izbegne usamljenost.
 Gledaću sve i svakog oko sebe kao da ih vidim prvi put, osobito one male stvari na koje sam se navikao, zaboravljajući magiju koja ih okružuje. Pesak u pustinji, na primer, koji se pomiče energijom koju ne razumem, jer ne mogu videti vetar.
Umesto da zabeležim stvari verovatno neću zaboraviti, u beležnici koju uvek nosim zapisaću pesmu. Čak i da nikad nisam napisao nijednu i čak i ako nikad više ne napišem nijednu, bar ću znati da sam jednom imao dovoljno hrabrosti da svoje osećaje pretočim u reči.
Kad stignem do malog sela koje tako dobro poznajem, ući ću iz drugog smera. Osmehivaću se, a seljani će govoriti: “Mora da je besan što su rat i uništavanje ostavili pustoš”.
Međutim, ja ću se samo smešiti, jer mi prija što znam da misle kako sam besan. Osmeh je moj način da kažem: “Možete mi uništiti telo, ali ne i dušu.”
Večeras, pre nego što krenem, provešću malo vremena sređujući gomilu stvari za koju nikad nisam imao dovoljno strpljenja. I otkriću da je tu i mali deo moje istorije.
Sva pisma, poruke, isečci i recepti će krenuti u svoj život i moći će mi ispričati neobične priče – o prošlosti i o budućnosti. O najrazličitijim stvarima na svetu, o svim stazama na koje smo išli, o svim ulascima i izlascima iz mog života.
Obući ću košulju koju često nosim i po prvi put ću obratiti pažnju na to kako je sašivena. Zamisliću ruke koje su brale pamuk i reku u kojoj su niti rođene. Shvatiću da su sve te sad nevidljive stvari deo istorije moje košulje.
I sve one stvari na koje sam navikao – kao što su sandale koje su, posle duge upotrebe, postale produžetak mojih stopala, biće uvijene u misteriju otkrića.
Pošto krećem u budućnost, pomagaće mi ogrebotine na sandalama nastale onda kad sam se saplitao u prošlosti.
Neka sve što mi ruka takne, a oči vide i usta okuse bude drugačije, a opet isto.
Na taj način, sve te stvari će prestati biti mrtva priroda i, umesto toga, objasniće mi zašto su tu tako dugo – otkriće mi čudo ponovnog susreta s emocijama koje su se uglačale rutinom.

Hvala dragi bralci in učenci. Vsak od vas si iz teh mojih napisanih predavanj vzame, koliko potrebujete, nekateri samo “klovna, ki panično išče ženo in mati svojih otrok”, nekateri pa veliko modrosti za svoje življenje, ki ga vsak dan obogatite.

Resnična predavanja se bodo pričela po 15.2. pod naslovom: Predavanje o Modrosti!