Videli smo se posle nekog vremena.
Konačno sam je izveo na kolače koje sam joj dugo obećavao još dok je bila moja, jer nije nam se dalo ranije.
Јa sam sebi naručio kafu, koju sam inače voleo kada mi je ona skuva, i dok je ušuškana u mom zagrljaju uživamo u trenutku dok ispijamo kafu…
Sada sam sedeo preko puta žene koju sam davno voleo.
Sad je nešto starija, ima drugačiju boju kose, deluje mi ozbiljnije i čini mi se da je lepša nego ikada.
Ne čini mi se, lepša je nego ikada.
Gledao sam je, ćutao i u sebi ponavljao: Bože, vidi je, kako si samo divna…
Šta ti je, jesi dobro?- prekinula me je u mislima…
Оh, da, jesam, nešto sam se zamislio, odgovorih…
Hajde, nismo se dugo videli, pričaj mi o sebi… Ima li šta novo? Kako je na poslu, kako si ti, ima li… neko novi? – upitah je, dok mi se polako stvara knedla u grlu…
Eh, posao, trudim se da sve završim u roku, nisam ja kao ti, kome je sve važnije osim da se malo posveti knjizi… zastala je i nasmejala se.
I dalje se lepo smeje, i dalje ima prelepe usne koje sam voleo da ljubim i to se nije promenilo…
Nastavi, postavio sam ti još neka pitanja, rekoh i ispih još gutljaj kafe…
Оvaj, znaš koliko sam te volela.
Znaš koliko sam volela da mi dođeš, znaš koliko sam mrzela da te pratim kada bi se rastajali, pitajući se koliko ćemo još morati da čekamo da pobedimo tu nepodnošljivu daljinu…
Volela sam da te gledam, da te zagrlim, znaš koliko sam volela pričati s tobom do jutra, da ostavim i društvo i obaveze, samo da bih bila s tobom…
A ti?
Šta si ti uradio?
Тi si birao nešto drugo.
Da ljubiš druge, kao da ti moje usne nisu bile dovoljne.
Тi si birao da me lažes, varaš sa lakim ženama, а znaš koliko sam ti verovala.
Birao si provode, dok sam te ja čekala…Теbe, samo i jedino tebe!
Оči su joj se napunile suzama dok sam osetio da joj glas drhti…
Ćutao sam, šta bih drugo, hteo sam da joj dodirnem ruku, аli ju je grubo pomerila u stranu…
Pusti me! – rekla je.
Dani, meseci, vreme je prokleto letelo, ne znam da li si se ijednom upitao kako mi je?
Verovatno si mislio da sam kao one tvoje ispod prosečne, žene lakog morala koje zaboravljaju sve preko jedne noći…
I još se usudjuješ da me pitaš imam li nekog, tebe samo to zanima, zato si hteo da me vidiš?
Nе, stani, čekaј… nespretno sam odgovorio…
Neću da stanem – odgovorila mi je.
Postoji neko.
Neko ko je naišao, kada sam pukla, dok si ti jurio za svačijom ženskom suknjom, i svakoj bio posvećen, dok si mene gurao u stranu, i igrao se mojim osećanjima,i nije ti bilo bitno koliku dozu razočarenja ćes da mi pruziš, dok si me svesno i namerno povredjivao do srži!
Kada nisam imala kuda, kada sam želela da uradim bilo šta, samo da te zaboravim, predala sam mu se, kako sam htela tebi.
Predala sam mu se, zamišljala tebe i mrzela nas sve u isto vreme i tebe i njega i mene.
Tražila sam te, a pronašla sebe kraj njega…
Ćutali smo oboje, počela je plakati, a i meni su suze pošle, jer mi je bilo krivo iz dubine duše što sam je povredio, a jedina me je iskreno volela, i ono što je ona uradila da bi došla do mene, nije ni jedna, niti će ikada…
Nastavila je…
Znaš, zavolela sam ga, tebe ne volim više…
Čini mi se da je svet stao.

Video sam da govori istinu, isuviše dobro znam te oči, znam kad me lažu, а kad nе… Ili samo previše dobro glumi, ne znam, tešim se u sebi…
Nisam više ona tvoja devojčica koja veruje u sve.
Shvatila sam da si ti ipak samo jedan dečak, а mislila sam da si moj muškarac za zauvek…
Želim da odrasteš, da se stvarno zaljubiš i da je ne povrediš kao što si mene…
Shvatio sam da jedino nju zaista volim na pravi način, i da jedino sa njom želim sve, sve ono što sam joj nekad obećao…
Мislila sam da ćemo bar sad normalno razgovarati, ali ti sve upropastiš, kao uvek.
Idem sad.
Budi dobar.
Maskara joj je bila razlivena po licu, poljubila me je u obraz i otrčala…
Nisam znao gde, nisam ni pokušao da ustanem, da je zadržim kao onaj prvi put.
Sedeo sam i ćutao.
Ostao je trag njenog, meni dobro poznatog parfema u vazduhu i ostao sam ja, ponovo sam…
Naučio sam prekasno lekciju, i shvatio da je stvarno kraj…
Dečak je odrastao mala moja devojčice…
Dečak se vratio po tebe…
Doduše kasnо, mnogo kasno.
I takvi borci kao ti umeju da se umore, i odustanu.
Sada kada bi mi dala priliku da ispravim sve greške koje sam napravio, učinio bi što god poželi, samo da mogu da je vratim i opet da je osetim pored sebe… To što sam imao s njom jednom, nikada neću imati sa nijednom! Ona je uspela da mi dotakne dušu, ne dodirujući me, i da u meni probudi najdublja i najskrivenija osećanja koja su bila duboko skrivena u meni. Bila je posebna, jedinstvena i neponovljiva…
Obećati, a ne ispuniti obećanje, znači imati potencijal da razočaraš ljude. Zato, ispunjavajte svoja obećanja, to je jedino časno i moralno.