Ja sam večiti sanjar. Verujem u nestvarno. Verujem u ono “ali” svaki put kada mi kažu da se ne zavaravam. Jer nemoguće postaje moguće, ako dovoljno želiš. Snove nedam nikome, znaci dok sanjam, mastam, sacuvo sam dete u sebi.. Budi realan i uvek zeli nemoguce, ipak je sve moguce.
Od kada je biti prost jednako biti kao cool? Neverovatno je da ima toliko ljudi koji se ponose sami sobom na osnovu onoga što drugi misle o njima i na osnovu priče koje prodaju nego na osnovu onoga što iskreno misle sami o sebi. Lako je slagati druge, al sebe ne možeš slagati, možeš samo da ignorišeš istinu i da živiš u svesnoj zabludi u nadi da ćeš zaboraviti ono što zaista jesi i prodati samom sebi priču koju drugima prodaješ. Zašto je toliko teško biti iskren prema sebi? Pa valjda sebe najviše volite, i uvažavate. Ako sam sa sobom čovek nije na čistom, sa kim će? Zašto onda sami sebe da lažemo? A ko nije iskren prema sebi nije ni prema drugima. Sa druge strane, uloga iskrenog čoveka, teška je uloga, ali je bezuslovno vredna, najvrednija. Da, iskrenosti danas mnogo nedostaje, i mnogi ziveći zaslepljeni svojim samoljubljem i egocentrizmom, najviše čega se plaše je iskrenost, posebno kada je primete kod drugih. Za iskrenost prema sebi, koja čoveka nikada ne bi zavela na stranputicu, potrebna je pre svega jedna urođena hrabrost, snaga karaktera, ukus za načine, ideja o životu, i ljubav za druge ljude. Znači vrlo mnogo! Društvene mreže su najskuplja zabava. Toliko uvlači ljude u sebe da zanemaruju sopstvene živote. Što je veći IQ osobe, to joj manje treba konstantne komunikacije. Mozak izrazito inteligentnog pojedinca radi malo drugačije od proseka, pa drugačije i tretira komunikaciju i potrebu za njom. Potpuna je istina kada ljudi kažu da intelektualci žive u svojim svetovima. Za natprosečno inteligentne ljude, društvena aktivnost je nužno zlo, a ne aktivnost u kojoj uživaju. I sami znate da su svi veliki umovi kroz istoriju uglavnom bili usamljenici okruženi šačicom ljudi koja ih je razumela. Danas smo okruženi tehnologijom i ogromnim brojem ljudi. Ipak, većina nas je i dalje podešena na mentalne standarde, pa nam tako tela žive u megalopolisima sa milionima stanovnika, ali mozak nam je dalje u savani.To važi za većinu nas, ali ne za sve. Ljudi natprosečne inteligencije se razlikuju od prosečnih između ostalog i po tome što je kod njih evolucija nekako uspela da premosti tu razliku savremenog života. Natprosečno inteligentni ljudi lakše se adaptiraju na novonastale okolnosti, kao da ih je sama priroda podesila da sa lakoćom rešavaju nove evolutivne probleme. To je razlog zbog koga natprosečno inteligentni ljudi sa lakoćom žive po svojim pravilima i ne haju za tradicijom. Njihova svest je takva da se ne oslanjaju na druge ljude, niti na njihovo mišljenje. Oni se vode time da do svog cilja dolaze samostalno. Generalno, oni harmoniju nalaze u sebi, i zato im je zbižavanje sa drugima potrebno ređe, nego ljudima prosečne inteligencije.
I ove noći sam popio čašicu optimizma da podignem pozitivnu i emocionalnu energiju. I drago mi je što posedujem energiju koja pršti iz srca puno ljubavi, kojom umem da prenesem celu lepezu emocija, a to je najvažnije, jer ambalaža bez sadržaja nije dovoljna.
I tako, shvatiš da nije važno imati gomilu ljudi oko sebe. Važno je imati one prave.
